Krajputaši

Nikolu Velickog sam upoznao nakon što sam „upoznao” njegove radove… Ali to je neka druga priča, već ispričana (što ne znači da neće biti ponovo ispričana, ovde, nekom zgodnom prilikom).

„Free Man” Skoti Vilson

Francuski umetnik Žan Dibife skovao je pojam art-brut da njime označi umetnost samoukih stvaralaca koji rade van granica kulturnog miljea i institucija kulture zajednica u kojima žive. Art-brut podrazumeva umetnost psihički obolelih, zatvorenika, ekscentrika, usamljenika, neprilagođenih… sa margina društva. Upravo je „marginalna umetnost“ najčešći prevod Dibifeove kovanice kod nas.

Umetnost Skotija Vilsona jeste marginalna umetnost – njen stvaralac bio je samouk i radio je van granica kulturnog miljea i institucija kulture u svome okruženju. Ali Skoti Vilson nije bio ni psihički oboleo, ni kriminalac, ni ekscentrik, ni usamljenik. Njegov život nije se odvijao na margini društva. Naprotiv, vrlo često bivao je centar interesovanja i umetnika i galerista i mnogih drugih.

Vreme Franca Ksavera Meseršmita

Franc Ksaver Meseršmit ne pominje se u „Istoriji umetnosti” Horsta Valdemara Jansona. Njegovo ime ne može se naći ni u studiji „Barok i rokoko” Žermena Bazena, pa čak ni u „Rečniku umetnosti i umetnika” u čijem je priređivanju učestvovao Herbert Rid. Ipak, poslednjih desetak godina o ovom umetniku se sve više govori i piše, a interesovanje za njegov rad, više od dva veka nakon smrti, kulminiralo je kada je, na aukciji održanoj u Njujorku 27. januara 2005. godine, jednu od Meseršmitovih bista otkupio Luvr. Procenjena na petsto hiljada, ta skulptura dostigla je cenu od četiri miliona i osamsto hiljada dolara!